Kjuj, Cezar Antonovič (rus. Цезарь Антонович Кюи), 1835-1918, ruski kompozitor i kritičar, rođen u Vilni, u porodici oficira Napoleonove vojske. Rano je ispoljio interesovanje za muziku pišući u duhu Šopena. Harmoniju i kontrapunkt je učio kod S.Monjuška. Godine 1851. upisao se u Inženjersku školu u Petrogradu, gde je završio i Inženjersku akademiju. Upoznavši se sa Balakirjevim (1856.god), ponovo se zainteresovao za muziku.
Oduševljen ruskim nacionalnim izrazom, napisao je više opera i instrumentalnih kompozicija (naročito kamernih). Međutim, najveći umetnički dojam ostvario je solo-pesmama. Pored komponovanja, Kjui se bavio i kritikom, pišući osvrte na dela Musorgskog i R.Korsakova, kao i publicistikom. Nedovoljno snažan da delima da lično obeležje (osim u solo pesmama), a nedosledan u korišćenju ruskih nacionalnih motiva, Kjui se danas pominje isključivo kao jedan od članova kružoka Petorice.
Važnija dela:
Opere: Kavkaski zarobljenik, Angelo Saracen, Mateo Falkone, Kapetanova kći;
Orkestarska: Koncertantna svita za violinu i orkestar, tri svite op.20, 38, i 43, Tri skerca;
Kamerna: Tri gudačka kvarteta, op.45, 68, 91, Mala svita i sonata za violinu i klavir;
Poslušajte:
"Kavkaski zarobljenik"
"Koncertantna svita za violinu i orkestar"
"Kapetanova kći"